Moderno doba nas konstantno primorava na preispitivanje ličnih moralnih načela u bilo kom poslu, a baš posebno u dizajnerskom svetu gde autor kroz svaki svoj rad nameće svoje lično mišljenje i pečat, makar nesvesno i nenamerno. Monetizacija svega na planeti Zemlji i kapitalizam nove ere doveli su do toga da se dovodi u pitanje suverenost svakog pojedinca radi egzistencijalnih kriza kroz koje se svakodnevno prolazi.

Koliko se angažovana umetnost menjala kroz istoriju videćemo u narednim stranama, koliko se estetika razlikovala od koordinata, a koliko je svrha uvek i svuda bivala identična – preneti poruku širokim narodnim masama univerzalnim i nedvosmislenim jezikom u što većoj meri.

Kada je cena slobode bila veća od cene angažovanog dizajna, i kako su se svetski umetnici borili sa večnom borbom.  

Angažovani grafički dizajn, odnosno angažovana umetnost predstavlja pristup kreiranja umetničkog dela, gde je publika, kao konzument tog umetničkog dela direktno angažovana u toku samog stvaranja dela od strane umetnika, postajaći tako njen učesnik i ko-autor.

Veza umetnik-gledalac se pojačava, publika tu nije samo pasivni posmatrač, ne postoji umetnost radi umetnosti. Samim tim što angažovana umetnost ima određenu ulogu i namenu u društvu, posebno ona koja se održava zahvaljujući budžetskom finansiranju od strane pojedinca ili organizacije, i uslovljenosti njihovim višim ciljevima, postavlja se pitanje etike, političkih značenja kao i suverenosti samog umetnika.

Jedna od osnovnih načela je: komunikacija iznad dekoracije. Angažovani dizajn nikada ne sme biti nejasan. Poruka mora biti trenutna. Umetnik mora postati aktivni zabavljač, mora poznavati svoju publiku i pričati njihovim jezikom, što može biti još jedan od problema pri suverenosti umetnika, gde je na njemu sposobnost spajanja svog senzibiliteta i viđenja prosečnog posmatrača u jedinstvenu celinu.

Sušta suprotnost u odnosu na angažovanu umetnost je slikarstvo ili neko drugo grafičko i vizuelno prikazivanje. Ovakav vid umetnosti postoji i sam radi sebe. Komunikacija angažovane umetnosti, sa druge strane, objašnjava gledaocima njihovu vlastitu situaciju i bez nje ne postoji.

Kroz istoriju, primat je imala sama ideja političkog delovanja u odnosu na finansiranje iste, ali u savremenom kontekstu je termin angažovane umetnosti postao izjednačen sa finansiranom umetnosti. Pa tako, finansiranje od strane pojedinca/organizacije i prikazivanje njihovih viših ciljeva, odnosno političkih delovanja, može izlagati i negativne aspekte iste te društvene stvarnosti i njenog miljea, kao i otkrivati tajne mehanizme demokratskih delovanja, kao i ukazivanja na alternativne modele. Na umetniku je u ovom slučaju velika odgovornost, jer direktnim delovanjem na posmatračevu svest, ukoliko uspešno sprovede svoju zamisao, postaje uzročnik daljih delovanja svojih konzumenata, koji mogu dovesti  i do radikalnih promena u društvu. Konzument, odnosno publika, u mnogim slučajevima nije ni svesna pravog razloga svog delovanja, subliminarnih poruka u angažovanom dizajnu, što pojačava značaj i vrednost kako dela tako i samog umetnika.

Da li je to opsena?